Milka (78) je na radiju čula da se svi Zagrepčani prije testiranja na Covid-19 moraju prijaviti preko aplikacije. Ali kako, kad Milka živi sama i nema internet…?

“Nije se mislilo na nas, kao što se i inače ne misli. Svi samo pričaju da smo ugrožena skupina, da se trebamo paziti, ali sve su to bajke, o nama se ne vodi računa”, govori 78-godišnja baka Milka za 24sata.

“Izađem tu do pekarnice jer unutra ljudi ulaze jedan po jedan i s maskama. Sve ostalo mi donese kći. Ne bih se mogla sama prijaviti, ni ja ni moji vršnjaci. Morala bih zvati sina, kćer i unuke. Ali što s onima koji nemaju djecu? Imam mlade susjede, od početka svega nitko nije pozvonio i pitao treba li što, čak ni kad je bilo najgore, kada je bio potres. Ljude se danas ne odgaja da misle na starije. To mi se ne sviđa i vrlo je ružno”, razočarana je Milka.

Baka Milka nije jedina

Slavica ima 81 godinu i živi sama u Zagrebu. Sin joj se odavno odselio u SAD.

“Znam koristiti samo e-mail i Skype da se čujem sa sinom, njegovom ženom i unučicom”, kaže Slavica.

Biste li se znali prijaviti preko aplikacije za testiranje?

“Ma kakvi! Sama živim i ne bih to znala bez pomoći, bez obzira na to što se trudim naučiti. Morala bih zvati svog bivšeg učenika koji mi pomogne, ali kako će mi on doći kad on radi i kreće se među ljudima, a ja sam ta ugrožena skupina?!”, pita se.

Slično je i Anđelki (85). Računalo i internet nema i ne zna koristiti, nije joj nikad trebalo.

“Ne bih ja to znala. Ja imam fiksni telefon i mobitel s velikim tipkama, onaj za starije. Imam kćeri i unuke, oni bi mi pomogli, ali slabo se vidimo zbog korone. Čujemo se telefonski. Izlazim samo u dućan ako baš trebam, kaže ona.

bkk/Laura Šiprak/24sata

Foto: Unsplash